Vjerujem da homo sapiensi nisu stvoreni da budu monogamni niti isključivo heteroseksualni.
Ova naša čudna opsjednutost monogamnim vezama mi je tako nevjerovatno interesantna i neshvatljiva. Zašto se stalno moramo ograničavati nekakvim totalno idiotskim pravilima, zašto stalno moramo maštati i zamišljati savršene krajeve i scenarije?
Kao, zauvijek skupa, samo ti i niko drugi, bla, bla, zašto?
Zašto bih očekivao od svog partnera da se posveti samo meni, ko sam ja da tražim nešto tako zahtjevno i depresivno od nje/njega? Moja djevojka nije moj spasioc niti sam ja njen. Ona je jedinka koja ima svoj život, svoja mišljenja i svoja osjećanja, isto kao i ja.
I onda tako forsiramo te monogamne veze, pa dobijemo situacije koje je Silence spomenula u svom postu. No, ozbiljniji problem od krindž komentara na fejsu, je činjenica da se ljudi toliko predaju vezama da zaborave na sebe i ko su, te se pretvore u nekakve dosadne, ljubomorne, nervozne pojedince, mizerne i nezadovoljne životom.
Mišljenja sam da monogamija ubija ljubav. Ne ubija, masakrira. Kasapi.
Da ne duljim, fascinantno je kako stalno težimo za slobodom, šta god to značilo, dok konstantno tražimo pravila, lance i okove da nabijemo na sebe, svoje veze sa drugim ljudima i generalno svoj život.
tede stari svingeru
Valja, valja😁
lulo, seks droga i rok en rol
senorita, ako ako