Pička (Ili ‘Cigare su loše, okej?’)

Probudio ga je zvuk muzike. Kada ga probudi muzika, znao je da ga čeka loš dan. U prevodu, njegova majka tako pokušava zaboraviti šta je muči. Dalje, to znači da će Toma biti žrtva njezinih skrivenih frustracija.

Šta li je tata danas uradio, pitao se dok je tražio vrećice čaja. Izvor njenog bijesa je obično bio otac.

"Nemamo čaja", rekla mu je majka dok je halapljivo uvlačila dim cigare.
"Super."
"De, de, ne treba ti čaj svako jutro. Uzmi čašu vode i ne seri puno."

Tačno ju je htio pesnicom u bradu udariti. Ali nije. Prešutio je ko’ i svaki put.

"Nije važno", rekao je tiho dok je sjedao na kauč. "Važno je da cigara uvijek ima u kući."
"Šta to treba da znači, Tomislave?" pitala je majka.

Šutio je.

"Da si mi odmah odgovorio, Tomislave!"
"Ne znam šta drugo može značiti osim toga da su vam prljave cigare bitnije od bilo čega. Odvratni ste."

Majka je zapalila još jednu cigaru i zurila u njega. Dim je otpuhivala snažno i prkosno.

A onda se na vratima čula silna buka pomiješana sa užasnim krikom. Oboje su pohitali a tamo, u hodniku, je ležao otac. Toma i mama nisu stigli pitati šta se dešava kada su ušli oni – cigarete.

Bile su to cigare od oko dva metra, sa nogama i rukama. Izgledalo je da je filter glava i nosili su sunčane naočale. Obojica su imali puške.

Jedan je udario tatu nogom u potiljak a drugi je snažno prihvatio mamu i odveo je u kuhinju.

"Marš za njima", naredio je ovaj drugi Tomislavu.

Tako su dvije džinovske cigarete zarobili roditelje Tome Popovića.

"Nemojte mi nauditi, preklinjem vas", plakao je Toma. "Prestaću sa pisanjem erotike, samo me nemojte povrijediti, molim vas."
"Zaveži pizdune", viknuo je jedan od nasilnika.

"Došli smo jer ovo dvoje", pokazao je glavom na mamu i tatu, "puše. Mi smo dio mreže koja kažnjava pušače."
"Kažnjava?" plakao je tata. "Kako kažnjava?"

Cigara mu je udarila šamar i naredila da nikad više ne progovori riječ.

"Jebeni pušači trebaju držati svoja prljava usta zatvorenim do kraja svog prokletog života", bijesnio je.

Toma je sjedio na stolici pored i gledao kako mu džinovske cigare muče roditelje.

Jedan od njih je izvadio penis. Falus mu je izgledao sasvim ljudski – bio je golem i sjajan.

"Sad ćeš vidjeti kurvo", rekao je kroz zube, prišao tati, svukao mu pantalone i zabio mu svoj ud u čmar.

Toma nije vidio ništa loše u svemu ovome. On nije pušio i mrzio je pušače i znao je da su ove džinovske cigare na njegovoj strani.

"O, blagi bože", majka je vrištala. "O milostivi bože, pomozi nam."

Silovatelj je prestao sa nasilnim snošajem. Prišao je majci.

"Misliš da ti tvoj bog može sada pomoći?"

Mama je kimnula glavom.

"Imaš pet minuta da ga dozoveš."
"Koga?" pitala je mama.
"Tog svoga boga."

I druga cigara je prišla majci.

"Ako dođe i ako nas pobijedi u tuči – dakle fizičkoj borbi", šutljivija cigara je progovorila. "Pustićemo vas. To je pošteno."

I odvališe se smijati.

Smijeh nije trajao dugo, pak.

Nešto je probušilo plafon i snažna svjetlost se probijala kroz rupu. Majka je znala da njezin bog dolazi. Bila je ushićena.

"Padajte na pod, o ljudi i cigare", duboki glas je odzvanjao sobom.

Žaba…

Ustvari, nešto što je ličilo na žabu. Stajalo je na zadnjim nogama, imalo krupnije oči nego žaba a u desnoj ruci je držalo maleni štap.

"Koji je ovo kurac?" pitala se cigara. "Ko si ti?"
"Ja sam tvoj bog, nevjerniče", povikala je žaba.

Cigare su prasnule u smijeh. Smijale su se slatko i glasno. Ljudi su bili prepadnuti.

"Ti si naš bog, gmazu?"

Žaba je potvrdila pokretom glavom.

"Nas troje ćemo se sada boriti", i pokazao je štapom ka cigarama.
"Nego šta nego ćemo se boriti" cigare su se cerile.

Žaba-bog je bacio kamen na cigare ali je promašio. Šutljiva cigara je dohvatila pušku, nanišanila i pogodila boga u nogu. On je pao, pustio bolan krik i zaplakao.

"Stanite, jebemu sve", plakao je bog. "Gdje je onaj kurvin sin Ted Stankovich?"

Ostali likovi su prevrnuli očima.

"Zovite jebenog Stankovicha, jebo’ mu ja mater više!" bog je još plakao.

Ušao sam u sobu i najavio da ćemo imati kratku pauzu.

"Šta je problem sada, bože?" pitao sam.
"Problem sada, a i uvijek, je taj što ja uvijek izvučem deblji kraj. Kako to da nikada nisi napisao nešto gdje bog porazi loše momke?"

Još je plakao.

"Dajte mi cigaretu", naredio je bog.

Pozvao sam ga da mi sjede u krilo. Došao je.

"Slušaj bože", počeo sam. "Ne trebaš to shvatati lično. Ja to radim humora radi, znaš? Uostalom, u Bibliji i ostalim vjerskim knjigama si stalno pobjeđivao loše momke, zar ti nije dosta?"
"Pa jeste, ali hoću da budem heroj i u pričama Teda Stankovicha."
"Možemo li samo nastaviti sa prokletom pričom pa da idemo kućama?" rekla je jedna cigara.
"Ali vi nemate kuće", kažem.
"Znam. Rekao sam to jer dobro zvuči. Zvuči kao nešto što bi glumac rekao. Pravi glumac. Uvijek sam htio postati glumac", reče ista cigara i otrča iz sobe plačući.
"Boli nas kurac šta si ti htio postati, boli nas kurac za tvojim pederskim snovima", vikao je bog.

Postao sam ljut.

"Tačno sam znao. Evo, tačno sam znao da ćete biti prave pizde. Pa je li mi to hvala što se brinem za svoje likove? Koji još autor probija četvrti jebeni zid i tješi svoje likove, drži ih u krilu i grli, ha? Još će raja pomisliti da sam derpaš, mamu vam jebem."

Svi su se ušutili.

"Nastavljamo", viknem.

Žaba-bog je bacio kamen na cigare ali je promašio. Šutljiva cigara je dohvatila pušku, nanišanila i pogodila boga u nogu. On je pao, pustio bolan krik i zaplakao. Ova dvojica su mu hitro prišla i otpočela cipelarenje.

Krikovi božiji su utihnuli u nekoliko sekundi.

Pričljiva cigara se okrenula ka Tominim roditeljima. Pljuvačka mu se slijevala niz donju usnu i bradu i disao je glasno. Imao je neki divljački pogled u očima.

Pokazao je prstom na majku a onda na svoje međunožje. Ona je zaplakala te uskoro uhvatila isukani ud svojim usnama.

Toma to nije želio gledati. Preskočio je mrtvo božije tijelo i izašao van. Vjetar mu je milovao kosu i osjećaj je bio dobar.

Naš junak je nakon ovog neugodnog događaja zgrabio život objema rukama i uživao maksimalno u nj. Postao je poznati režiser filmova za odrasle. Nije mnogo razmišljao o danu kada je umro bog. Roditelje više nikada nije vidio niti čuo.