Ajiša

"Strah me je, Efendija", djevojka tužnih očiju je buljila u muškarčevo međunožje.
"Ne boj se", golobradi je mladić smireno rekao.

Efendija je stajao ispred Ajiše, nag, i recitovao dijelove Svete Knjige. Tako treba, tvrdio je, svaki snošaj početi – sa ajetima.

"Zašto ovo radimo?" ona je opet upitala.
"Je li se to nećkaš, Ajiša?"
"Ne nećkam se, tako mi Boga, nego samo ne razumijem zašto se ovo dešava."
"Želim da Bog vidi koliko te volim. Zar ti mene ne voliš?"
"Volim."

Efendija je tada kleknuo ispred nje i nježno joj usnama dodirivao prepone. Djevojka je zgrabila čaršaf ispod sebe i tiho uzdahnula. Efendije usne su bile vanzemaljske, skoro džennetske, Tobe Ja Rabbi, i nikada prije nije osjetila takav nalet emocija u svom stomaku.

"Volim te, Efendija, volim te", Ajiša je uzdisala dok je mladić pohotno ispijao njezine sokove. "Volim te, volim te, volim te."
"Ako me voliš, skini mahramu", jedva je izustio.
"Znaš da ne mogu."
"Možeš sve što poželiš."
"Ne traži to od mene, molim te."

Efendija je ustao i odmakao se, stavivši  šaku u usta. Želio je reći mnoge stvari. Kurvo, vikali su glasovi u njegovoj glavi.

"Jesi li nosila mahramu dok si bila s njim?" pitao je.
"Efendija…"
"Samo odgovori."

Ajiša, kažu, nikada nikome nije pokazala kosu. Nikome osim Idrizu, Efendijinom drugu.

Ajiša i Efendija su bili savršeni par sve dok se nije počelo pričati kako je Ajiša u nekoliko navrata oralno zadovoljila Idriza. U Efendiji se nešto slomilo kada je čuo glasine. Vjerovao joj je, naravno, ali anamoni su mu često šaptali stvari na uho.

Ubij se, Efendija, govorili su. Ajiša ništa nije bolja od prostitutke, vrištali su.

"Odgovori mi, Ajiša, zaboga miloga, samo mi prokleto odgovori", urlao je. "Jesi li nosila vražiju maramu dok si sisala kitu Idriza Begovića, da ili jebeno ne, zar nije jebeno jednostavno?"

Lice mu je bilo crveno i  teško je disao (falus mu je, pak, još uvijek bio tvrd i prav). Hodao je ukrug i dovio. Šaptao je najljepše rečenice iz Kur'ana pokušavajući ostati sabran.

I onda se izgubio.

Bacio je lampu na zid iza Ajišinih golih leđa prije nego je izvukao mali pištolj iza ormara. Hitro ga je prislonio na Ajišino lice. Sirota djevojka nije stigla ništa progovoriti kada je Efendija povukao okidač.

Dok je ležala na bijloj posteljini, Efendija  joj je skinuo maramu.

"Kurvo", plakao je. "Nikad me nisi ni voljela. Nikad."

Uperio je pištolj u svoju slijepoočnicu i njegov pakao je konačno bio gotov. Brzo i gotovo bezbolno.